VLADAVINA STRAHOM I KUKAVIČLUKOM


Društvo

Tamara Spaić

Papagajsko, besomučno recitovanje klimoglavaca u Skupštini da će “brže dobijanje ličnih dokumenata” povećati “ekonomski razvoj i prosperitet” bio je neviđena šamarčina svima nama. Kako smo odgovorili?


+ više

+ više

Poslanici Vučićeve većine, koji ničemu ne služe osim da naprave vakuum ništavila oko svog vodje, vredno su i predano, poput onih biblijskih skakavaca, obrstili sve vreme za raspravu u Skupštini. Posle tog nedotupavnog performansa nije ništa više ostalo. Nestali su i poslednji ostaci Skupštine koja je temelj i simbol uredjenja društva i države, dijaloga, zakona i procedura, svih mehanizama koji omogućavaju zajednički napredak neke zajednice.

Kraj je bio toliko tužan i oduran kolika je i mučnina koju izaziva totalna praznina koja se za ovih 6 godina stvorila oko jedine ličnosti, jedinog vodje, jedinog navijača, jedinog zlatoustog, jedinog glasa, jedinog sudije…

Kakve su reakcije usledile? Da li je društvo, da li su sutudenti, da li su političke partije, građani, da li je iko adekvatno reagovao na ovu sramotu? Reakcije su bile kao kod one čuvene kuvane žabe koja nije svesna da joj je ostala još sekunda života (ili ni toliko) u loncu u kome su joj postepeno zagrevali vodu do vrenja.

Slučaj komedijant je hteo da se to dogodi baš kad smo obeležavali 15 godina od ubistva čoveka, koji nas je devedesetih upozoravao na sindrom i sudbinu kuvane žabe. Tužna godišnjica obeležena je tradicionalnim uvredama da je bio kriminalac, plaćenim parama rehabilitovanih kriminalaca.

O tome kako smo došli do ovog stadijuma da nas ništa ne može pokrenuti na uspešnu ideju o izlaženju iz lonca, jako dobro govori tekst Miše Vasića o poznatim mehanizmima vladavine zasnovanih na strahu, laganju i klevetanju. O kombinaciji “nabusitosti i plačljivog prenemaganja”. O sve većoj brutalnosti gaženja medija, drugačijeg mišljenja, kritike i alternative. O tome kako se na putu do akademske karijere, stana ili fabrike gaze pametniji, talentovaniji i bolji. I kako se podstiče brutalnost primitivizma u atmosferi u kojoj se svaka umerenost, civilizovanost ili čak pasivnost proglašavaju za neprijateljstvo i izdaju.

Nije zgoreg da se podsetimo šta je ubačeno u lonac za kuvanje žabe, bar dok ne prikupimo dovoljno straha da pobedimo kukavičluk u sebi.

Posted in Društvo, Naslovna, Politika.