GIK: Aktuelna vlast osvojila 64, lista oko Đilasa 26 mandata


Politika

Milan Aranđelović

Beograde, dobro jutro!


+ više

+ više

Ono što nam praksa, a i politička teorija, govore jeste da se negativnom kampanjom ne dobijaju izbori. Jednostavno je tako.

Nazivajući ljude glupim, bezubim, prljavim i saučesnicima u ubistvu nećete ih naterati da glasaju za vas. Čak i vređanjem političkih protivnika nećete zainteresovati bilo koga drugoga da vam ukaže poverenje na izborima osim onih koju su već doneli odluku da glasaju za vas. A usmeravanje kampanje na već opredeljene birače je čisto trošenje para, vremena i svih ostalih resursa.

Naprednjaci su, ma koliko to nama bizarno delovalo, na lokalnim izborima u Beogradu građanima nudili snove o budućnosti. Prodavali su im lepe snove o metrou, letećim gondolama, turističkoj destinaciji gde se svi osećaju kao kod kuće i plati od 500 evra. Opozicija je prodavala strah od zlog i „ludog“ Vučića, o ukidanju demokratije, mrtvim medijima i bebama. Rezultati su očigledni.

Da. I Vučić vređa i omalovažava građane Srbije. Još kako. O Srbima govori kao o lenjima, glupima, neradnicima… Ali dosta manje tokom izborne kampanje, a naročito ne na sam dan glasanja.

Tokom izbornog dana naslušao sam se stvarno užasnih i uvredljivih priča da gotovo nisam mogao da poverujem de se izbori održavaju u kosmopolitskom Beogradu. U građane drugog reda svrstavani su ljudi samo zato što imaju nekretnine na “pogrešnom” mestu, akcenat na “pogrešnom” slogu ili oni koji su se na prvi pogled neizlečivo i totalno romantično zaljubili u Beograd i „koji su između bezbroj gradova remek-dela izabrali baš Beograd da u njemu prožive svoj jedini život koji im je dan“. O komentarima koji se tiču Dodikovog prava glasa pisaće se udžbenici iz netolerancije i brojne palanačke hronike.

Jednostavno nisam mogao da poverujem da je to isti onaj Beograd, Beograđani i Beograđanke koji me već godinama uvek dočekuju široko raširenih ulica i ruku, sa velikim osmesima i toplim rečima. Beograd koji je svet i koji se nalazi u srcu planete. Onaj Beograd koji je i nije grad već „metafora, način života, ugao gledanja na stvari“.

Sve ovo je zapravo okej. Legitimno je, mada ne spada u korpus lepog vaspitanja, imati loše mišljenje o nekome, mrzeti ga, omalovažavati, vređati i ismevati. Svako može da se seća bolje tako što će pokušati da nekoga učini lošijim. U teretani često kažemo kako se kompleks kompleksom (aminokiselina) izbija. Ništa sporno. Osim u slučaju da želite da pobedite na izborima.

Ludost je uporno raditi istu stvar, a očekivati drugačiji rezultat. Reči su supruga naše genijalne Mileve Marić.

A u takmičenju u ludosti protiv „ludog“ Vučića naša opozicija stalno dobija.

Samo što izbori nisu takmičenje u ludosti.

Na izborima se ide na pobedu drugačije vrste i na kraju se jedino računaju brojevi na semaforu.

A tamo piše kako su Prodavci magle pobedili Superiorne vređače.

Opet.

I opet!

I opet!

I opet!

Nastaviće se?

Posted in Društvo, Naslovna, Politika.