Voz


Kultura

Srđan Ćešić

Bio sam opet u pozorištu.


+ više

+ više

Bio sam opet u pozorištu.
Moram da każem da sa godinama razvijam sve konzervativniji pozorišni ukus. Jer kad se zna gde je scena a gde publika i kad ima napisan tekst, interakcija sa publikom svedena na razumnu meru, nema velikog prostora za improvizaciju i jedina mogućnost da te neko sa scene probudi je da okine ćorak iz pištolja. Što mi se poslednji put desilo zimus na Joneskovom Magbetu, ako tako nešto uopšte postoji, u Ateljeu 212. Srećom, zagovornici lekovitog dejstva kanabisa su u pravu kad każu da kanabis ima blagorodno dejstvo na posledice stresa, a ja znam da je svaki odlazak u pozorište jedan mali stres, pa nisam otišao bez zaštite, pa sam lako zaspao odma posle pucnja, probudio se na pola predstave i izašao kao sasvim oporavljen čovek.

Za razliku od tradiciionalnog pozorišta, u modernom sam primetio odredjene tendencije da se preskače rampa izmedju publike i scene što może da bude uzrok velikog stresa prilikom budjenja. Tako naprimer juče spavam u Zvezdara teatru nevin i bespomoćan kao beba od pande, i u sred predstave vidim neko trči ka meni u polumraku i nešto viče. Kad ono Voja Brajević. Nastupa svim glumačim sredstvima izrażavanja kroz mrak. Verujte mi da ne żelite da znate kako izgleda kad vas probudi gluma Voje Brajevića. I nemojte to pokušavati kod kuće. Ja sam treniran profesionalac pa sam opet skočio na drugu galeriju od straha. Više od tog sam se uplašio samo kad je jednom jedan čovek pokušavao da mi razvali vrata u Kneginje Ljubice, ranom zorom, jer je njegova… jer je mislio da se ja i… mislio je da njegova… nema veze. Dolazila je i policija. Stvarno ništa nije bilo. Nema veze. Sasvim druga tema.

Ipak, da ne bude da sam sasvim utonuo u pozorišni konzervativizam, moram da istaknem i neke pozitivne strane pozorišta u kojem hoda gde ko hoće. Na primer, dramski umetnik Trifunović dok je prolazio kroz publiku tokom predstave video me je da spavam pa me posle predstave nije pitao za mišljenje nego je samo konstatovao da sam se gadno smorio. Ali je ispravno prihvatio kompliment da najlepše spavam kad on glumi. Jer je istinska umetnička veličina. Neko drugi ne bi razumeo.

Posted in Društvo, Kultura.