Da li je slika Sovjetske Rusije prikaz tranzicione i napredne Srbije

Moj stav


Milan Aranđelović

Povodom sto godina od Ruske revolucije u novom broju Politikinog Zabavnika ponovo je objavljen novinski članak koji je, kao dopisnik Politike iz Sovjetske Rusije, napisao Stanislav Vinaver.


+ više

Iako je ovaj članak naš najstariji dnevni list izvorno objavio u novembru 1919 godine ne mogu da se otmem utisku da ondašnje i tamošnje prilike koje opisuje naš slavni književnik, diplomata, prevodilac i zajebant opšte prakse neodoljivo podsećaju na neke nama bliske i savremene neprilike.

Vinaver, između ostalog, navodi reči ruskog lekara Grigorija Petrova koji „naziva boljševizam đubrevitom jamom celoga sveta, cloaca maxima. Po njegovom mišljenu boljševizam je zagađen desetinama hiljada zločinaca, prestupnika, ubica, palikuća, pljačkaša, lopova kojima je revolucija otvorila tamnička vrata, koji su našli svoj prljavi račun da stupe u kolo vladajuće stranke, da stupe u red povlašćenih, da žive lakše no ostali u užasnim uslovima za život, stvorenim revolucijom, ljudi koji mogu da pljačkaju državu i pojedince, gotovo bez nadzora, i imaju sve privilegije, što ih takozvana diktatura proleterijata daje grupi koja sebe naziva boljševicima.“

Zvuči poznato?

U daljem tekstu sam Vinaver daje sopstvene utiske i impresije o socijalističkom raju u kome se obreo.

„Boljševizam jeste svesno i nasilno uvođenje i izvođenje marksizma u jednoj zaostaloj poludivljoj, razorenoj zemlji. Pošto je i teren nezreo na kome se izvodi i ljudski materijal kojim i nad kojim se to izvodi nedorastao za ono što se čini, to je posledica prosta i jasna: većina stvari ostaje na hartiji, a u životu prima divlje, neobuzdane fantastične forme, koje zavise od mase mesnih okolnosti. Ovde, u punom smislu te reči jedni isti dekreti na raznim mestima stvaraju sasvim druge uslove za život, za rad, za opstanak.“

Da li vam ovaj slikoviti opis liči na jedan nama malo vremenski i prostorno bliži eksperiment?

Na sopstveno pitanje da li može da se živi u Sovjetskoj Rusiji naš dopisnik sa lica mesta nas upućuje na roman „Ostrvo doktora Moroa“ u kome ludi naučnik sprovodi bolne i užasne eksperimente nad zverima kako bi od njih načinio ljude. Ali, avaj. Nakon ubistva doktora plemenitih namera sve životinje se vraćaju svojoj iskonskoj zverskoj prirodi.

U tom pozitivnom i veselom duhu Vinaver i završava svoju reportažu.

„Sva je Sovjetska Rusija danas jedno užasno ostrvo Lenjina, Trockoga, Gorkoga, Petersa, Lacisa, Djeržinskoga. Pod njihovim strašnim testerama i noževima stvara se nasilno, krvavo, divljački svirepo, neki nov, budući čovek. No, zverovi su počeli da se bune, i uskoro će možda fanatični i učeni vršilac krvavih opita da bude divljački premlaćen od svojih sopstvenih zverova.“

Posted in MojStav, Naslovna and tagged .