DRŽAVLJANSTVO, POSAO ZA OCA, STIPENDIJA ZA DEČAKA Vučić primio Farhadija Nurija, izbeglicu iz Avganistana


Politika

Vesna Vujić

Vućić je pozvao dečaka Farhada Nurija i njegovu porodicu, izbeglice iz Avganistana, da ostanu u Srbiji. Dobiće odmah državljanstvo, otac posao a dečak stipendiju. Lep gest. Da li je iskren?


+ više

+ više

Kao građanki, bilo bi mi drago da jeste. Farhad Nuri je zaslužio poštovanje , pa i od predsednika države u kojoj je na privremenom boravku.

On je izuzetno talentovan crtač, ne znam da li ima ikog, za ovih nekoliko meseci koliko je u kampu u Krnjači, da nije čuo za “malog Pikasa”. Pre nekoliko dana dao je svoje radove za humanitarnu izložbu na kojoj je prikupljen novac za lečenje Nemanje Damčevića, dečaka kome je nakon operacije tumora neophodna terapija od 100.000 evra.

Od kada je došao, Farhad izgleda ne ispušta olovku iz ruku, neprekidno crta i čini mi se tako mali, svojim darom, na svoj način čini ono što je uradio Haled Hoseini sa velikim delom “Lovac na zmajeve”.

Porodica Nuri, sa tri sina, je pobegla iz Avganistana u kojoj rat i Talibani već decenijama uništavaju ljude i zemlju. Posle dugog puta, njihov cilj je Zapadna Evropa, Nemačka ili Švajcarska. Srbija, ipak, nije ta obećana zemlja, ali lepo je što im je ponudila gostoprimstvo.

Za ekonomske izbeglice vrata zapadnih zemalja se uglavnom teško otvaraju, pa tako ni .Avganistance ne prati saosećanje ostatka sveta,

Prisetila sam se da je Angela Merkel pre dve godine u TV studiju rasplakala devojčicu iz Palestine kojoj je posle nekoliko godina provedenih u Nemačkoj pretila deportacija jer nema uslova za azil. Kancelarka je javno rekla da je hiljade Palestinaca u Nemačkoj u istoj situaciji i da ona ne može ništa da učini za devojčicu samo zato što je imala priliku da se sa njom sretne.

Društvene mreže su se usijale zbog takve “okrutnosti”. Devojčica je plakala ali je rekla da poštuje kancelarkinu iskrenost. Gradonačelnik grada u kojem je devojčicina porodica bila smeštena objavio je da ona neće biti deportovana jer zakon o izbeglicama omogućava ostanak onima koji su se već dobro uklopili u sredinu. Ne može se dokazati da je kancelarka Merkel, eventualno, umešala prste u srećan kraj jedne izbegličke priče. Ona je javno ostala čvrsta zaštitnica nemačkog poretka.

A šta je uradio Vučić? U državi u kojoj je stotine nezaposlenih, obećao je posao; u državi čiji talenti propadaju zbog siroomaštva i skupljaju pare na društvenim mrežama da odu na takmičenje, obećao je stipendiju. Obećao je ono što ni za jednog građanina Srbije do sada nije učinio.

Verujem da bi porodica Nuri bila počastvovana i zahvalna samim prijemom kod prvog čoveka države, pa i ponudom za prijem u državljanstvo. Ali je Vučiću trebalo više od toga, još jedna prilika za demonstraciju svemoći. Arogancija sile.

Bila bih srećna da Srbija može bilo kome da bude sigurno i udobno utočište, da bilo koja porodica, pogotovo izbeglička, može da odahne u miru i da im deca žive bezbrižno.

Utoliko mi je žao što u slučaju porodice Nuri i malog Farhada sumnjam u iskrenost ponude predsednika Srbije. Bar u ovoj situaciji Vučić je bio u prilici da bude predsednik svih građana.

Kako je lako biti populista u ovoj zemlji. Otužno.

Posted in Naslovna, Politika and tagged .