Miroslav Antić – Dosadna Pesma


Politika

Tamara Skrozza

Danas ga neću gledati kako korača kroz Pionirski park, baš kao što ga nisam gledala ni juče, kada se opraštao od jedne, da bi otišao na drugu funkciju.


+ više

Danas ga neću gledati kako korača kroz Pionirski park, baš kao što ga nisam gledala ni juče, kada se opraštao od jedne, da bi otišao na drugu funkciju. Ipak, unapred znam kako će izgledati, kako će se ponašati, kakav će mu biti pogled. U osnovnim crtama, znam i šta će reći.
Bilo je predvidljivo čak i da će doći do tuče i nemira, koji su se, evo, već dogodili u trenutku dok ovo pišem.

Jer, naši životi u poslednjih dvadeset godina zapravo su večno ponavljanje istog, neki kao “Dan mrmota”, u kojem se ne menjaju ni scenografija, ni dramaturgija, pa ni glavni glumci.

Mantra o tome kako živeti u Srbiji “nikada nije dosadno”, potpuno je netačna. Život u Srbiji zapravo je beskrajno dosadan – to je život u kojem se živci uvek nemilice arče, u kojem se sve (pa i najmanji posao, zadatak) već po automatizmu pretvara u problem, u kojem bolest uglavnom znači poniženje i smrt, u kojem je smeh postao nepristojan, a suze i nemoć svakodnevica.
Nema iznenađenja.
Radost je incident, blagodet ne postoji.

I današnje krunisanje viđeno je već mnogo puta. Kao i Slobino, Vojino, Borisovo i Tomino pre ovog – bahato je, opterećeno nepotrebnom dramaturgijom, karikaturalnim ceremonijalom. U krajnjoj liniji, ono je i nepristojno, pošto navodno slavi državu, u kojoj istovremeno odumire sve što bi trebalo da je čini državom.

Dosadno je.

Na više mesta u ovoj predivnoj pesmi, Mika Antić daje jednostavne i višestruko primenjive recepte za tu situaciju.
Jer, sve ovo više nema ama baš nikakvog smisla.

Posted in Naslovna, Politika, Razno.