Odsev


Knjiga

Dušan Nedeljković

„Novi roman Dušana Nedeljkovića pod nazivom Odsev ukratko govori o gubitku, obećanju, trudu, promašajima, sticanjima, pronalaženju i svim onim delovima slagalice koja se zove ŽIVOT.“


+ više

+ više


ODSEV
umesto predgovora

ODSEV je roman o beogradskoj porodici. Roditelji, dvoje dece i pas, žive idilične godine do momenta kada sva neopreznost i relaksiranost života u politikom poremećenom svetu stiže na naplatu. Bezbrižnost odrastanja generacije svojih roditelja u samoupravnom socijalizmu i udes čitavih pokolenja koji ih je, ratnih godina, ispomerao sa životnih puteva, odrazio se na decu utoliko što su svoj put pronašli odlaskom u inostranstvo gde se asimiliraju i nastavljaju svoju životnu priču izmešteni iz sredine iz koje potiču. Klinci se u svetu odlično snalaze, čak uspostavljaju nove granice, koje u sopstvenoj državi ne bi mogli da postignu zbog poplave gluposti i okova primitivizma kojima se odlikuje svakodnevni život.

Odsev je izmišljeni izraz. U razgovoru sa drugaricom sam saznao da tu reč koriste lekari u svom kolokvijalnom rečniku. To uprošćeno po srpski znači “ni tamo-ni ovamo”, a arhetip tog izraza mogao bi da se pronađe u reči „suturusan“. Preciznije, to je stanje kada je osoba preminula ali neki refleksi još uvek pokazuju lažne znake života. Ne radi se samo o pomeranju udova, već se dešava da pokojnik uspe da izgovori po koju reč. Većina nas živi odsev neprimetno: mrtvi smo odavno ali govorimo.

Simbolika reči odsev meni je snažna, i može istovetno da se protumači i kao stanje u kome se naši životi nalaze ove godine 21. veka, i to ne samo naši životi već je to situacija našeg grada, države, čitave Evrope i sveta.

U vremenu lažnih sloboda, agresivnog nametanja političke korektnosti, terora, izvanljudnika, lažnih diploma, ništavila, jak model ispravnosti provejava kroz roman. Imao sam potrebu da u vremenu sveprisutnog bezobrazluka i nipodaštavanja svih nas koji smo rođeni u glavnom gradu velike SFRJ, stanem u odbranu naših i mog života. Beograđani se nikada nisu delili na one koji su tu rođeni i one koji su došli. Uvek smo uskakali i pomagali nesnađenima. Delili smo se samo na šmekere i kompleksaše. Kroz roman se u prjateljstvu glavnog junaka i njegovog slučajnog drugara Albanca, pojašnjava taj odnos. Koliko malo treba da propustimo životne šanse, a isto tako i doživimo, sreću, tragediju.

Priča u romanu takođe skreće pažnju koliko veliko srce posedujemo, da smo bez obzira na sve spoljašnje uticaje posvećeni svojoj deci i prijateljima, uprkos razmaženosti i teškom odricanju od života koji nam donosi zadovoljstvo, ali neumitno i oštećuje telo. Ponekad se poistovetim sa svojim glavnim junakom i pomislim, da sam kao i on, sazdan od industrijskog čelika.
Pisci imaju pravo da kreiraju fikciju, kojom žele da iskomuniciraju sa čitaocima i uvuku ih u zajedničku imaginaciju. Voleo bih da sam kao Marko (glavni junak), voleo bih da moja deca ispune svoje snove i imaju maštu, koju se trudim da im razbuktam. Voleo bih da budu vaspitani, primereni građani sveta, koji uvažavaju različitosti ali ne opraštaju tuđi bezobrazluk, i da se ponašaju uvek u skladu s tim da je porodica centar sveta, ma gde se oni u tom trenutku sa svojim životima i karijerom nalazili. Pokušao sam tu svoju futurističku želju da uzidam u roman Odsev, kroz karaktere čije živote prikazujem.

Na moju žalost priča kreće iz mitskih osamdesetih, preko očajnih devedesetih (svi danas žele ulogu u tom više nego mistifikovanom vremenu) ali naprosto sam morao da potražim kulturološki uzrok današnjih dešavanja. Humor i cinizam odbranili su nas, i pomogli da opstanemo. Dalja radnja kroz roman odvija se pred našim očima u realnom vremenu, poznata svakodnevnica je sveprisutna. Tužna a opet na ivici burleske. Radnja teritorijalno smeštena u tri grada (Beograd, London, Los Anđeles) je iskustvena, i od moje strane proživljena. Čak ni u proznom tekstu ne mogu da pobegnem od sebe. Mi pisci imamo tu obavezu da skrećemo pažnje na anomalije, i budemo angažovani, tako da se i u Odsevu može prepoznati žestoka kritika društva i sistema u kome živimo, ali nisam ja toliko neinteligentan pa da direktno uvredim nekoga svojim pisanjem. Nema potrebe za tim. Sve se zna.

voli Vas
Dule Nedeljković

Posted in Društvo, Knjiga, Kultura, Naslovna.