Moj stav – Danica Ilić

Moj stav


Danica Ilić

“Da nisi negde oko London Bridge” – glasila je sms poruka koju sam primila u subotu uveče. “Nisam, gledam neki film kod kuće. Što?” Ubrzo nakon ove razmene izmedju moje drugarice i mene, saznala sam šta se dogodilo.

Zvuk sirena policijskih I vozila hitne pomoći, helikoptera. Uključim vesti I naravno Twitter, odmah mi bude jasno šta je u pitanju.


+ više

Prvi instinkt i misao su mi da treba da se organizujem i pošaljem informaciju kolegama u N1. Pogledam kroz prozor na ulicu u srcu londonskog noćnog života, Shoreditichu, nedaleko od mesta napada. Čujem mlade koji izlaze iz obližnjeg restorana i bara. Pričaju na raznim jezicima. Smeju se. Pomislim da volim London i da smo za poslednjih 13 godina koliko živim i radim u njemu, taj grad I ja prošli trnovit put, ali da mi ne bi palo na pamet da ga napustim, osim zbog porodice i posla.

Nikako mi ne pada na pamet da se bojim da se slobodno krećem londonskim ulicama, da se vozim metroom, autobusima, vozovima, da sedim u restoranima i parkovima. Nema straha i panike i taj osećaj je pirodan, gotovo urodjen stanovnicima velikog, multietničkog, multikulturalnog, veličanstvenog grada kakav je London.

Gotovo da je obaveza svih nas da slobodu i privrženost slobodnom življenju čuvamo I branimo uprkos napadima ne samo ekstremista i nasilnika, već i od onih koji, pod izgovorom da postoji opasnost i pretnja terorizma, pokušavaju da nam nametnu ograničenja.

Sloboda govora, štampe, interneta, sloboda kretanja za sve, pa i za one koji nakon dugotrajnog puta sa druge strane planete pokušavaju da gradjani Londona i Britanije postanu, imperativ su za mnoge Londonce I brane se na svakom ćošku metropole koje normalno nastavlja da živi i funkcioniše bez obzira na ono što se dogodilo u subotu veče na London bridge.

Posted in MojStav, Naslovna and tagged .