Konferencija za novinare povodom izručenja Slobodana Miloševića


Politika

Jakša Šćekić

Bio je to miran dan u Skoplju, sve dok Veljku Đuroviću nije zazvonio mobilni telefon i preno nam poruku :”Motori upaljeni, paket spreman za Hag”


+ više

+ više

Tako je pre 16 godina dobio poruku legendarni snimatelj Veljko Đurovic, koji je tada sa Milanom Antićem, Tim Maršalom i samnom bio deo standardne ekipe Sky Newsa na balkanu, a i šire, kako bi se to narodski reklo. Bili smo tog dana u Skoplju, Makedoniji, radeći priče o političkim posledicama sukoba izmedju pojedinih delova albanske zajednice i makedonskih vlasti. Tog dana 28. Juna 2001 imali smo zakazan intervju sa makedonskim premijerom. Iako se šuškalo da Milošević može da bude isporučen Haškom tribunali, mislili smo da će ipak biti nekih najava i da ćemo imati dovoljno vremena da se vratimo.
No, Veljkov mobilni je zazavonio, dobio je poruku koju je dobio, samo nas je pogledao i preneo. Nismo ni pitali ko mu je javio, jer smo znali da je Veljko, kako bi se danas reklo, bio više nego odlično umrežen sa nekim ličnostima peto oktobarske revolucije.
Spakovali se za sekundu, samo da potsetim, bilo je to doba analogne TV, velikih beta mašina za montiranje, velikih kamera , teških stativa, rasvete. Imali smo neki rentirani minibus, potrpali se, i samo gledali u Milana Antića, asistenta, tonca, vozača.Jedino što sam uspeo da dobijem kabinet premijera i otkažemo interju,rekavši da moramo hitno za Beograd i da će premijer čuti popodne o čemu se radi.
Za rekordnih nekoliko sati smo stigli u Beograd, i usput pravili plan, gde ko da ide. Otišli smo ispred Centralnog zatvora, gde su oni svi ostali, a ja otišao u biro, koji smo, zarad tadašnje saradnje izmedju Reutersa i Sky Newsa , delili zajedno u Genex apartmanima. Producent TV Reuters i šefica za TV bila je Zorana Vučićević, samo smo se gledali, zvali svako svoje veze i čekali. Posle Centralnog zatvora ekipa je otišla do najbližeg fudbalskog stadiona.Računali smo, odatle će helikopter da poleti. Prevarili smo se.Potpuno smo zaboravili heliodrom kod sedišta BIA. Možda je „marica“ sa Miloševićem i prošla pored svih ekipa koje su bile kod zatvora. Ali, koliko smo kasnije čitali, bila je to neugledna „marica“ bez neke specijalne pratnje.
Zorani je „javilo“ da je helikopter odleteo. Vratio sam Tima, i za jako kratko vreme , zahvaljujući Reuters satelitskom sistemu, javio se „uživo“ sa krova Genex apartmana.
Sve posle je istorija počevši od amaterskog snimka ulaska u Ševeningen, do prvog dana sudjenja, na kome smo nas trojca bili, ali bez Tima, pa do vesti da je Milošević umro u Hagu.
Prošlo je 16 godina od tog dana, dosta stvari se i zaboravilo, ali ovih nekoliko , vezanih za Miloševića neću zaboraviti. Od njegovog dolaska na vlast, pa sve do smrti. Profesionalno, bio sam svedok uspona i pada, od Osme sednice, preko mitinga na Ušću, do 5. Oktobra, hapšenja, slanja u Hag, i kako rekoh do momenta smrti.
Tog dana, spremao sam se da nešto izadjem , bila je subota, samo sam dobio SMS :“Umro Sloba“.Kako proveriti , koji god broj sam zvao, od slobinih advokata, pa do kolega, bio bi zauzet. Javio u „Sky News“, komenar je bio :“F**k“, ajd ukljucujemo te u program. „Ne“, dok ne dobijem još neku potvrdu, pojačam radio B92 i slušam. Na drugoj liniji „Sky „ producenti, koji nervozno viču, ajmo ajmo. I u tom trenutku „TV Manijaci“ saopšte vest. I uključim se u Sky pozivajući se na B92 radio, kao izvor.
Miloševića sam kao mlad novinar upoznao kad je bio predsednik Gradskog komiteta 1984 godine. Tada, na toj funkciji nije mnogo mario za televiziju.Više su ga zanimale novine, najviše „Politika“, šta i kako piše. Sećam se jedne sednice, izveštavali Slavica Raketić i ja, za Beogradski program. Nama je bilo mnogo laše, izveštaj traje koliko god hoćeš, pustiš par tonskih izjava, i teško da neko bude nezadovoljan. I dok smo mi montirali, došao je Slavko Budihna, da nas pita koji Slobin tonski insert puštamo. „Nama Slavko lako, možemo koliko hoćemo“ rekli mu, ali u TVD nema toliko vremena. „Evo Ti Slobin kućni broj, pa ga pitaj“ rekli mu i dali broj. Tad je Sloba živeo negde na Vračaru, nije bilo mobilnih, imali smo kućne brojeve telefona, te ga Slavko pozove.
„Druže Slobo, Budihna ovde, da pitam nešto, evo radim izveštaj za TVD, pa imam dilemu, koji insert da pustim“. Pita Slavko
„Pusti Slavko koji hoćeš, ajd zdravo“ .- odgovori Milišević
Miloševića je značaju televizije naučio i podučio Dušan Mitević, a okidač je bio direktan prenos Osme sednice , i sve ono što je išlo uz tu sednicu, a bilo je na televiziji bez ograničenja. Novine su polako kod Miloševića padale u drugi plan, bez obzira što je Žika Minović bio okosnica „Politikine“ podrške, ali ogroman deo u usponu Miloševića je imala Televizija Beograd.Ne zaboravite da je tad RTB bila jedina TV, Studio B se pojavio tek 1990 godine. Ne bi Milošević imao takav uspon da nije bilo RTB i „Politike“
Ako me pitate koji je, bar što se tiče Gradskog komiteta, predsednik je bio najkomplikovaniji za praćenje i izveštavanje , bio je to Saša Gligorijević. Prvo, snimalo se filmom, a on je čovek imao naviku da poče rečenicu, pa onda ode nekim svojim putem, pa sa vrati na temu, pa opet odluta. Noćna mora u montaži. Kad je reč i Stamboliću i Buci Pavloviću bilo je nešto lakše, uvodna izlaganja smo dobijali uveče, dan pred sednicu.
Ipak, na kraju se sve „otelo“ kontroli, pa smo Slavica i ja imali sve lakši posao. Snimalo se elektronski, a montaža se svela na izbacivanje „Drugarice i drugovi, da počnemo sa radom“ i „Drugarice i Drugovi, završavamo današnju sednicu“. Malo karikiram, ali skoro da je tako bilo.

Posted in Društvo, Mediji, Naslovna, Politika and tagged .